Novi podsticaji za balkansku željezničku infrastrukturu donose održiva, pametna poboljšanja širom regiona, uključujući i Crnu Goru
Prenosimo članak originalno objavljen 21.09.2022. na portalu The European Investment Bank, autora Gordane Kovačević, EIB medijskog konsultanta za zapadni Balkan, koja objavljuje inspirativne priče o projektima koji imaju značajan uticaj na naš život.
https://www.eib.org/en/stories/balkans-rail-infrastructure
Za željeznice na Zapadnom Balkanu, čije pruge trpe neadekvatno održavanje decenijama unazad, nazire se svijetlost na kraju tunela. Radna brzina od 100 km/h ili veća, moguća je na samo 31% od ukupne mreže pruga u regionu, jer je infrastruktura u veoma lošem stanju. Ali modernizacija željezničke mreže, voznog parka i logistike postaje prioritet za lokalne vlade i kreatore politike, kao i za druge učesnike na tržištu.
O nedavnim poboljšanjima na željezničkoj dionici između Bara i Vrbnice u Crnoj Gori
„Ulaganja u željezničku infrastrukturu ovdje su rezultirala poboljšanjem tehničkog stanja elemenata i konstrukcija železničke pruge, što je dovelo do povećanja bezbjednosti saobraćaja i kvaliteta usluge prevoza tereta i putnika“, kaže Dragan Radević, pomoćnik Izvršnog direktora za investicije i strana ulaganja Železničke infrastrukture Crne Gore. „Projekat će direktno koristiti 1,2 miliona putnika godišnje i, indirektno, široj ekonomiji olakšavanjem trgovine, regionalne integracije i održivog rasta.
Prema riječima Radevića, ljudi sa manje razvijenog sjevernog dijela Crne Gore, posebno studenti koji koriste prugu kao praktičnu i ekonomsku vezu sa Podgoricom i Jadranskim primorjem, kao i turisti iz Srbije, sada će postati češći korisnici željezničkih usluga.
Rehabilitacijom pruge takođe se povećava radna brzina
„Maksimalna brzina se može povećati na 80 km/h, nakon rekonstrukcije cijele pruge“, dodaje Radević.
Rehabilitacija dionice pruge na trasi Bar-Vrbnica na crnogorskom ogranku koridora Orijent/Istok-Med je podržana kreditom Evropske investicione banke od 20 miliona eura. Zajam je dopunjen grantom EU od 20 miliona eura, koji se kanališe kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan. Za ovu željezničku dionicu, Evropska unija je izdvojila više od 13 miliona eura za pripremu investicionih paketa, kao i hitne radove na sanaciji kosina zbog opasnosti od klizišta.
Nazire se svijetlost na kraju tunela za Balkansku željezničku infrastrukturu
Pruga Bar-Vrbnica puštena je u saobraćaj 1976. godine kao jedna od najsofisticiranijih pruga tog vremena. Od tada nije bilo većeg remonta signalizacije, kao ni brojnih mostova i tunela. Trenutno se na ovoj liniji prevozi oko 20% svih putnika željeznicom i 60% željezničkog tereta u Crnoj Gori. Uz najnovija poboljšanja, očekuje se povećanje broja putnika sa 1,2 miliona godišnje na 1,4 miliona, a prevoz tereta sa 1,0 miliona tona svake godine na 1,5 miliona tona.
„Sada koristimo nove informacione tehnološke platforme, koje poboljšavaju kvalitet našeg rada“, rekao je Spasoje Kračković, operater na Željezničkoj stanici u Podgorici. „Željeznički saobraćaj je sada efikasnije regulisan, što povećava bezbjednost.”
Rehabilitacijom pruge će takođe doći do smanjenja tekućih troškova Željezničke infrastrukture Crne Gore, smanjivanjem troškova redovnog održavanja. Poboljšanje stanja pruge je takođe preduslov za povećanje korišćenja i profitabilnosti Luke Bar.
Odlučite se za zeleno putovanje balkanskom željezničkom infrastrukturom
Veliki podsticaj za novi fokus na unapređenju željeznice, došao je na prvom Željezničkom samitu Zapadnog Balkana, koji je 2021. organizovala Evropska investiciona banka, u partnerstvu sa Sekretarijatom Transportne zajednice i Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Na tom događaju, vlade i željeznički profesionalci su se obavezali da će:
Ova poboljšanja imaju za cilj da omoguće uvođenje opcije multimodalnog transporta u regionu, koja će ublažiti zagađenje životne sredine i povećati atraktivnost putovanja železnicom. Ovo bi takođe moglo značiti manje saobraćajnih gužvi i manje smrtnih slučajeva na putevima zapadnog Balkana, region sa visokom stopom od 233 putnička automobila na 1.000 stanovnika. To je posebno značajno, jer je većina automobila u regionu energetski intenzivna i stara više od jedne decenije.
Sa manje od 0,5% emisije gasova staklene bašte koja se odnosi na transport u Evropskoj uniji, željeznica ostaje opcija mobilnosti pogodna za klimu. To je ujedno i energetski najefikasniji način transporta tereta. U proseku, jedan voz može da preveze teret kao 280 kamiona.
„Cilj nam je da osiguramo ekonomsku održivost naših transportnih projekata, uključujući njihovu adaptaciju na klimatske promjene“, kaže Liliana Pavlova, potpredsednica Evropske investicione banke odgovorna za Zapadni Balkan, „uz poštovanje životne sredine, poboljšanje bezbjednosti i promovisanje društvenog blagostanja. Pošto je taj cilj visoko na našoj agendi, želimo da oživimo popularnost željeznice, kako bismo je učinili prvim izborom kada je u pitanju transport u regionu, omogućavajući brzo i bezbjedno kretanje ljudi i robe. Pametnija, bezbednija i digitalizovana željeznica će nam pomoći da riješimo probleme životne sredine i omogućimo prelazak na održiviju mobilnost“, dodaje Pavlova.
Podrška regionalnoj saradnji i povezivanju
Partneri sa Zapadnog Balkana mogu imati koristi od zajedničkog finansiranja tima stručnjaka Evropske investicione banke i Evropske komisije u JASPERS-u, koji pomažu menadžerima željezničke infrastrukture da planiraju i implementiraju projekte. Najnoviji dodatak njihovom portfoliju zadataka odnosi se na savjetodavnu podršku za bezbjednost na pružnim prelazima na željezničkoj mreži širom regiona. Ova vrsta podrške, u kombinaciji sa povoljnim kreditima i grantovima EU, čini EIB Global, ogranak Evropske investicione banke za region, ključnim finansijerom željezničkog sektora Zapadnog Balkana.
„EIB Global radi zajedno sa vladama u regionu na poboljšanju stanja infrastrukture pružanjem tehničke pomoći za pripremu ključnih projekata u okviru Ekonomskog i investicionog plana“, kaže Matteo Rivelini, šef odeljenja EIB Globala za zapadni Balkan i Tursku. „Do danas, EU banka je uložila blizu 650 miliona eura u željeznički sektor zapadnog Balkana, podržavajući regionalnu saradnju i povezanost.
„U skladu sa našom novom politikom kreditiranja transporta i EU Agendom povezivanja, globalni prioriteti EIB-a uključuju elektrifikaciju i modernizaciju glavnih pravaca i zamjenu dizel pogonskog goriva električnom vučom, što je ključno za smanjenje buke, zagađenja vazduha i emisije CO2“, dodaje on.
